POČINJE VASKRŠNJI POST 4 metode za post kojim čistite tijelo

Mi ljudi uopšteno jedemo previše, puno više nego što nam treba da ne bismo bili gladni. To je zato što živimo u izobilju, hrana je dostupna 24/7 a marketing prehrambene industrije nas na sve moguće načine navlači da stalno želimo nešto da jede. Danas hranu (tačnije razne vrlo nezdrave proizvode i grickalice) možemo kupiti čak na kioscima i benzinskim stanicama, a prostor oko kase u supermarketima gde stojimo dok čekamo red, prepun je proizvoda koji nam uopšte ne trebaju ali ih ipak stavljamo u svoje korpe jednostavno zato što su nam tu, pred očima. Poznati marketinški trik.

Anita Šupe

Piše nutricionistkinja Anita Šupe

No ne treba nasedati trikovima već treba razmišljati što stavljamo u usta. A ponekad treba osetiti i glad. To je jako, jako korisno i zdravo. Preskočiti obrok na primer, osetiti glad, pa se ne uspaničiti zbog toga, nego se napiti vode, skuvati čaj, i počekati da osećaj gladi prođe. I prođe zaista … Osećaj je fenomenalan.

Zašto je povremeno preskakanje obroka (povremeni post) vrlo zdravo?

Dok stalno nešto jedemo, telo troši 80% energije na varenje hrane i ne stiže odrađivati druge važne poslove. Tek kad nije zauzeto neprestanom varenjem hrane, može raditi na detoksifikaciji i regeneraciji ćelija, što je vrlo važno za sačuvati dobro zdravlje.Mnogi svetski stručnjači preporučuju povremeni post (tzv Intermittent Fasting ili „IF“). Povremeni post može se raditi na različite načine. To može biti uzdržavanje od hrane ili smanjeni unos hrane 1-2 dana u nedelji (npr „5: 2“ dijeta – 5 dana jedete normalno a 2 dana smanjujete unos hrane) ili svakodnevni produženi noćni post npr „16: 8“ što znači da obroke rasporedite u okviru od 8 sati unutar 24 sata (16 sati ne jedete, 8 sati jedete). Možete provesti i 24-časovni post tako da npr. Jedan dan doručkujete i ručate i onda ne jedete ništa do sledećeg dana do ručka. Na taj način ste postili 24 sata, bez da je prošao jedan cijeli dan bez jela. Praktično ste preskočili večeru i slijedeće jutro doručak.Koju vrstu posta izabrati zavisi o vama, što vam je izvodljivo i što se uklapa u vaš dnevni ritam. No koji god način da izaberete, znajte da je povremeni post ili uzdržavanje od hrane je jedan od najmoćnijih alata za postizanje dobrog zdravlja, kao i primerene telesne težine.Istraživanja su pokazala sledeća blagotvorna dejstva povremenog posta na zdravlje:

Podiže se nivo hormona rasta (HGH) tzv „fitness hormona“ koji igra važnu ulogu u održavanju dobrog zdravlja i vitalnosti i koji podstiče razvoj mišićnog tkiva i sagorevanje masti.
Postiže se normalizacija osetljivosti na insulin i leptin (hormon sitosti) kao i normalizacija nivoa grelina (hormona gladi) što sve doprinosi boljem i dugotrajnijem osećaju sitosti i kontroli apetita.
Smanjuje se nivo triglicerida u krvi i uopšteno se postiže bolje zdravlje i smanjeni rizik od celog niza bolesti.
Lakše se mršavi jer se telo prebacuje sa sagorevanja glukoze kao primarnog izvora energije zavisnog o obrocima, na sagorevanje masnoće nezavisne o obrocima (iz masnih zaliha).
Postiže se bolja mentalna oštrina i koncentracija, jer mozak izvrsno radi na ketone koji nastaju metabolizmom masnoća i služe kao gorivo za ćelije umesto glukoze.
Poboljšava se sastav crevne flore (korisne bakterije koje žive u našim crevima) što je jedna od najvažnijih stvari koja jača imunitet, tj otpornost organizma protiv raznih bolesti.
Podiže se nivo energije i poboljšava kvalitet sna.

No povremeni post neće imati iste dobre efekte ako u ostale dane jedete nezdravu rafiniranu hranu. Obratite pažnju da vaša ishrana uopšteno bude nutritivno bogata, kako biste dobili potrebne hranljive materije i građevinski materijal za svoje telo. Smanjite unos nutritivno prazne hrane bogate šećerom i skrobom (testenina, hleb, pekarski proizvodi, rafinisane industrijske prerađevine) i zamenite je prirodnim zdravim masnoćama kao što su maslinovo i kokosovo ulje, maslac, jaja, avokado, masline i orašasti plodovi. Na ovaj način ćete svoje telo „prešaltati“ sa sagorevanja glukoze kao primarnog izvora energije na sagorevanje masnoće dok istovremeno jedete nutritivno bogatu hranu. Tako ćete lako sagorevati nakupljene masne zalihe a telo će ipak dobiti sve što treba od nutrijenata.

Novo prošireno izdanje knjige Istine i laži o hrani naručite i Prvu hrvatsku LCHF kuvaricu naručite u našem vebshopu ovde

Kako postiti:

„5: 2“ metoda
Ako izaberete „5: 2“ metodu, to znači da ćete izabrati dva dana u nedelji u kojima ćete smanjiti unos hrane. Ne preporučuje se da to budu budu dva dana za redom, već dva odvojena dana npr ponedeljak i četvrtak. Možda je zgodnije to učiniti preko radne nedelje nego vikendom kad se porodica okuplja uz svečanije obroke ili ako izlazite.

Predlog jelovnika za ove dane:
Ujutro sveže isceđeni povrtno-voćni sok iz sokovnika, npr 1 šargarepa, pola cvekle, komadić celera, jabuka. Ili nekoliko listova zelenog lisnatog povrća, komadić tikvice ili krastavca, narandža.
Ručak: supa od povrća. Skuvajte razno povrće u vodi u koju ste dodali sol, začinsko bilje i maslinovo ulje, Kad je povrće kuvano izmiksajte sve štapnim mikserom i proverite da li fali još začina. U posluženu supu možete umešati 1 sirovi žumance domaćeg jajeta.
Večera: ista supa od povrća ili šoljica domaćeg kefira.

24-časovni post
Jednostavan način posta koji ne zahteva nikakvu posebnu pripremu je 24 časovni post od ručka do ručka. Jednostavno izaberete jedan dan kad ćete normalno jesti doručak i ručak i onda ništa ne jedete sutradan do ručka. Npr. U ponedeljak u 14 sati ručate i onda ne jedete ostatak dana, ali pijete tečnost – vodu i biljne čajeve. U utorak ujutro ne doručkujete već pijete vodu i biljne čajeve (ako ne možete bez kafe ujutro popijte je) i u 14 sati normalno ručate. Ovo možete ponavljati 1-2 puta nedeljno.

Svakodnevni delimični post
Mnogi su prihvatili svakodnevni delimični post (ili produženi noćni post) kao način života. Najčešće je to ritam 16: 8, a može biti i 20: 4 ili 18: 6.
16: 8 znači da 16 sati unutar 24 sata ne jedete ništa (pijete vodu, biljne čajeve) te da obroke rasporedite unutar okvira od 8 sati. To može biti 2 ili 3 obroka, kako kome paše. Npr prvi obrok jedete u 10 sati a zadnji obrok u 18 sati.
18: 6 znači da ne jedete ništa 18 sati te da obroke rasporedite u okviru od 6 sati, npr prvi obrok u 12 sati, zadnji u 18 sati.
20: 4 znači da jedete samo unutar 4 sata u toku dana, npr ručak u 14 sati i večera u 18 sati.

Post prema mesečevim menama
Navodno je efikasnije postiti prema mesečevim menama, 24 sata od promene lunarne faze. U to vreme uzima se voda, biljni čajevi, eventualno crna kafa bez dodataka. Kalendar mesečevih mena može se naći na internetu, od navedenog sata određenog datuma, posti se sledećih 24 sata.

Šta god da izaberete biće korisno, pogotovo ako ćete post ponavljati na redovnoj bazi. Da li će to biti potpuno uzdržavanje od hrane uz pijenje tečnosti ili smanjivanje unosa hrane u određene dane, zavisi samo o tome što vama najbolje odgovara. Sve će biti puno efikasnije ako i uopšteno povedete računa o svojoj ishrani i nastojite birati prirodnu hranu u njenom izvornom obliku a ne procesirane stvari. Nemojte nikada raditi protiv sebe i svog tela već sarađujte sa njim. Osetite što vam prija i budite blagi prema sebi.

Ako ste na LCHF ishrani tada je post puno lakši. Šećer u krvi je stabilan i nema one tipične gladi i treskavice kao kad ste na šećerima kao pogonskom gorivu. „Sugar burner“ teško podnosi glad jer kad telo potroši dostupnu glukozu, očajnički traži novo punjenje tj obrok bogat ugljenim hidratima, jer zbog delovanja insulina ne može trošiti masne zalihe. Međutim „sagorevače“ (kad ste na mastima kao pogonskom gorivu) troši ono što pojede i dalje nastavlja trošiti naslage, bez nervoze, treskavice, promene raspoloženja … Osećaj gladi je sasvim drugačiji i sasvim podnošljiv, oseća se jedna zdrava glad koju je lako utoliti napicima u periodu posta.

Piše: Anita Šupe, nutricionista / Izvor: blog Istine i laži o hrani
Naslovna fotografija: phasinphoto / FreeDigitalPhotos.net