VELIKA POTRAŽNJA U SVETU: Biljka koja je siguran biznis, u Srbiji za godinu dana PET PUTA porasla proizvodnja

Ukoliko poljoprivrednici iz Srbije zaseju konoplju na 1.000 hektara, mogu izaći na svetsko tržište, jer je tražnja velika, smatra direktorka Udruženja proizvođača i prerađivača konoplje dr Maja Timotijević.

U Evropi se ta biljka gaji na oko 25.000 hektara, od čega je Francuska glavni proizvođač sa 70 odsto kapaciteta i plod se najviše koristi u prehrambene, farmaceutske, medicinske svrhe, dok se kod nas koristi za seme i ulje.

Od te biljke, koja je nekad hranila i oblačila narod, danas se može napraviti 24.000 proizvoda, ali zanimljivo je da je dozvoljena kupovina samo dve sorte semena, domaća helena i francuska fedora, po 1.000 dinara kilogram, odnosno 11,5 evra za stranu sortu.

Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Dragana Latković je s još nekoliko autora objavila udžbenik pod nazivom „Gajenje alternativnih njivskih biljaka“, i to na predlog Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, jer se sve više poljoprivrednika interesovalo i dolazilo u Pokrajinski sekretarijat sa pitanjima i željom da što više saznaju o toj materiji, odnosno alternativnim biljkama.

“Kada govorimo o alternativnim biljkama, to nisu nikakve biljke za koje niko nije čuo, već biljke prošlosti, a otkako su se ljudi okrenuli zdravoj ishrani – i biljke budućnosti”, kaže dr Latković i dodaje da je konoplja, konkretno, nekada oblačila narod, ali su se ljudi okrenuli sintetici zbog lakšeg održavanja i sada se vraćaju prirodi.

Konoplju koriste i proizvođači „mercedesa“ i „audija“ da bi izolovali vrata automobila, koristi se za izolacione materijale u raznim fabrikama, u medicinske, farmaceutske svrhe, kao ogrev, papir od konoplje je najfiniji. Ta biljka služi i pticama kao hrana, od nje se prave i brodska užad, i zato se s razlogom priča da konoplja doživljava svoju renesansu.

Osim nje, u alternativne biljke se ubrajaju i sirak metlaš, koji se najviše gaji u Kanjiži i metle iz tog mesta predstavljaju brend Vojvodine, ali i heljda, koju zovu strateško žito, proso, bob i mnoge druge. Te biljke nazivaju se alternativnim jer se gaje na malim površinama, podnose i visoke nadmorske visine i lošiju zemlju, a imaju manju potražnju, mada je ona trenutno u procvatu.

“Vlada sve veće interesovanje za konoplju, ali, po mojim saznanjima – a volela bih da grešim – u Vojvodini nije ostala nijedna kudeljara, a nekad ih je bilo više stotina. Malo mesto Prigrevice je imalo devet kudeljara“, napominje dr Timotijević i dodaje da proizvođači treba da pokušaju gajenje konoplje, jer se ona lako gaji, posle setve ne traži radove, ima veoma dobar plodored, korenov sistem obogaćuje zemlju i zahvalno je gajiti je na malim parcelama, ili posle pšenice i kukuruza jer oslobađa zemlju od hemikalija.

Ona dodaje da, ukoliko poraste tražnja za semenom, to može postati kritično jer ga na tržištu nema toliko. Najveći problem u vezi s gajenjem konoplje u Srbiji je to što nema dovoljno mehanizacije i preradnih kapaciteta. Trenutno se više traži cvet nego stabljika jer za nju ne postoje mašine.

Dr Timotijević napominje da je pre nekoliko godina, pri početku sadnje konoplje, za zemlju i seme morala da izdvoji između osamsto i hiljadu evra, ali da se ulaganje isplatilo. Ona danas od te biljke pravi ulje i sapune, kao i druge proizvode, a nada se da će joj se i drugi poljoprivrednici pridružiti.

“Izuzetno je bitno razlikovati indijsku i industrijsku konoplju, odnosno seme”, naglašava dr Maja Timotijević, i dodaje da je u toku izrada zakona o psihoaktivnim supstancama, jer su do sada proizvođači konoplje imali problema s inspektorima koji nisu dovoljno edukovani da razlikuju te dve vrste konoplje. “Zakonom će biti uređeno i transporovanje i skladištenje, koje će olakšati proizvodnju poljoprivrednicima”, dodaje ona.

(Izvor: dnevnik.rs)