GLASAČKI LISTIĆ VAŽI ILI NE Možete po njemu da crtate i pišete šta hoćete, ali pod OVIM USLOVIMA

Glasački listić na kome je nacrtan Čiča Gliša, dopisan Novak Đoković, Vlade Divac ili neki drugi sportista ili filmski junak poput Čaka Norisa… smatraće se važećim, ali pod uslovom da je birač prethodno ispravno zaokružio ili podvukao ime kandidata ili njegovog predlagača.

Pravilnik o radu biračkih odbora prilikom glasanja dozvoljava praktično sve, ako je jasno za koga se birač opredelio. Tako može da crta, šara, ispisuju parole, poruke, dopisuju imena…

– Sve to može da se radi, ali ako se na glasačkom listiću opredeli za jednog od kandidata. Ono što usput birač uradi jeste svojevrsna poruka, ali da je želeo da njegov glas bude nevažeći, ne bi nikog zaokružio. Time smo se rukovodili prilikom izrade pravila – navodi za „Blic“ Dragan Radulović, član RIK-a.

A kako se sve glasači na predstojećim izborima mogu opredeljivati za kandidate da bi se njihov glas smatrao važećim? I tu je bilo nekoliko promena.

Dozvoljeno i precrtavanje imena kandidata, ali…

Kao i do sada, građani koji izađu na birališta glasaju zaokruživanjem rednog broja ispred imena učesnika na izborima. Dozvoljeno je međutim i podvlačenje imena i/ili prezimena kandidata, kao i zaokruživanje ili podvlačenje imena ili dela imena predlagača kandidata.

„Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome što su imena drugih kandidata ili nazivi drugih predlagača kandidata precrtani“, navodi se u Pravilima o radu biračkih odbora za predsedničke izbore 2. aprila.

U njemu piše i da je nevažeći glasački listić onaj koji nije popunjen ili listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata se birač opredelio. Dakle, nevažeći će biti onaj na kome se glasač opredelio za više od jednog kandidata ili njihovih predlagača.

Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije, u dopisu „Blicu“ navodi da RIK na predstojećim izborima neće biti tolerantniji nego na prethodnim, jer su ista pravila važila i na prethodnim.

– Odredbe Pravila o radu biračkih odbora sa uputstvima biračkom odboru o tome kako da razlikuju važeći od nevažećih glasačkih listića, odnosno koje sve listiće treba da prihvate kao važeće, nisu se menjale još od izbora za narodne poslanike održanih 11. maja 2008. godine – kaže Dimitrijević.

On ističe da se na svim izborima, počev od onih iz 2008, sugeriše biračkim odborima da obrate pažnju na svaki listić i da „ulože napor da utvrde pravu izbornu volju svakog birača, u smislu utvrđivanja za kog kandidata je birač glasao, bez obzira na način na koji je tu svoju volju izrazio“.

Kome idu nevažeći listići?

Glasanje na predsedničkim izborima u odnosu na parlamentarne razlikuju se i po tretiranju nevažećih, odnosno „belih listića“. Na izborima za parlament pogoduju učesnicima koji su osvojili najviše glasova, a na predsedničkim njima najviše mogu i da naštete. Nevažeći listići ne pripadaju nikome, ali pošto utiču na izlaznost, mogu i na rezultate izbora, pre svega na to da li ćemo novog predsednika dobiti u prvom krugu.

– Nevažeći listići podižu broj glasova koje mora da osvoji prvoplasirani kandidat da bi pobedio u prvom krugu, jer se kao kvota ne računa, na primer, 3,9 miliona važećih glasova, nego četiri miliona listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. To u ovom slučaju znači da prvplasirani mora da osvoji dva miliona plus jedan glas da bi pobedio u prvom krugu – objašnjava za „Blic“ Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

(Blic.rs / Nataša Latković)