Ovo je mesto gde se govori Isusovim jezikom

Sirijska hrišćanska zajednica, čiji koreni sežu dve hiljade godina u prošlost, jedna je od najstarijih na svetu. U većini crkava liturgijski obred održava se na arapskom jeziku, a u jednom mestu i na jeziku Isusa Hrista, odnosno na aramejskom.

Gradić Malula savršeno predstavlja centar drevnog hrišćanstva. Kuće ravnih krovova, poređane na terasama ispod stene, deluju kao košnica. Aramejski se koristi u svakodnevnom govoru, a uči se i u školi. Pre rata pokrenut je i institut za proučavanje jezika. U jednom delu grada žive katolici, u drugom pravoslavci, a muslimanski kvart niže je uz glavni put.

Pre islamističkih napada krajem 2013. godine, živelo se bez problema.

Četvrti septembar 2013. stanovnici Malule će pamtiti kao dan koji im je promenio život. Bila je sreda, normalan dan u malenom mestu kojeg nije dotaka destrukcija građanskog rata.

Odjeknula je eksplozija i havarija je započela. Bombaš samoubojica raznio se kod gradskih vrata. To je bio znak za napad. Militanti Al Nusra Fronta i takozvane Slobodne sirijske vojske zauzeli su hotel na litici koja se nadvija nad gradom, a ubrzo su se spustili i u sam grad.

Svi hrišćani koji nisu hteli da se preobrate u islam su ubijeni.

Esktremisti su nastavili s rušenjem religijskih objekata i sa zauzimanjem grada, a verovatno su imali i pomagače iznutra.

„U celoj Siriji uništeno je oko 300 crkava. Najpogođeniji je severni deo gde su od strane terorističkih grupa uništena 33 sela. Islamska država uništila ih je najviše. Naš problem nije drugačiji od problema ostalih Sirijaca, svi patimo od rata i od devastacije. Kao što odlaze ostali, tako odlaze i hrišćani. Prema tome jedino rešenje je zajedničko rešenje, a to je pobeda nad terorizmom,“ kaže patrijarh Melkitske grkokatoličke crkve Gregorije III Laham.

Najteže je bilo kada su upali u samostan Svete Takle, čije su kapelice uništene do neprepoznatljivosti. Sveta Takla zaštitnica je grada i mučenica iz prvog veka. Prema predanju, pokopana je u stenama u kojima su se skrivali prvi hrišćani.

Pripadnici Al Nusra Fronta oteli su časne sestre kako bi ih kasnije razmenili za zarobljene saborce.

Na zidovima uništene kapelice još stoje potpisi militanata, urezani nožem u zid ili u oltar. Ceo kompleks je pust, a o njemu se brine tek jedan čovek, Konstantin, koji trenutno stanje u gradu opisuje kao pozitivno zbog brojnih povratnika.

Malula je pre rata brojala 3.300 stanovnika. Nekoliko dana nakon dolaska militanata većina ih je izbegla u Damask ili dalje u Ameriku i Evropu. Ostalo ih je tek pedesetak.

„Ne pravimo razlike između hrišćana i muslimana. Za vreme bivšeg predsednika Hafeza al Asada i u vreme trenutnog, Bašara al Asada, mi hrišćani živimo u miru i sigurnosti. Do početka ovog rata niko nije hteo da nam naudi.“

Stotine hiljada hrišćana su raseljene zbog borbi. Spaljene crkve, uništena sela, prisile na preobraćenje uzrokovale su čvršću vezanost uz režim koji je sekularan i garantuje sigurnost u tom smislu.

Postoji strah da će, u slučaju svrgavanja predsednika Bašara al Asada, hrišćani postati žrtve sektaškog nasilja, kao što je to bio slučaj posle američke intervencije u Iraku 2003. godine.