PAZITE ČIME HRANITE DECU: Prestanite da im kupujete sokove, a umesto viršli dajte im slaninu!

“Trebalo bi da izbacimo kupovne slatkiše, keks i grickalice, i umesto toga deci ponudimo bademe, orahe, lešnike, popržene semenke i naravno voće. Prestanite da kupujete sokove i naučite decu da se za žeđ pije voda. Umesto salama i viršli dati deci slanine i pravog domaćeg sira, umesto margarina koristite maslac. Ne kupovati po pekarama, već peći domaći hleb i praviti kolače kod kuće od pravih zdravih sastojaka. I to su već ogromni koraci prema zdravijem rastu i razvoju” – ovim rečima nutricionista Anita Šupe objašnjava kojim jednostavnim izmenama bi trebalo da ispravimo štetne prehrambene navike kod naše dece.

Anita je ishranu i nutricionizam diplomirala u Švedskoj, a u Hrvatskoj je popularizovala koncept Paleo ishrane, odnosno izvorne i zdrave hrane kakvu su jeli naši preci.

Kako paleo prehranu prilagoditi bebama i deci u razvoju, te kakvom filozofijom kupovine i pripreme namirnica da se vodimo, objasnila nam je autorka popularnog bloga Istine i laži o hrani koji preispituje savremenu ishranu i nudi novu, odnosno staru alternativu.

U Hrvatskoj ste popularizovali koncept Paleo ishrane. O čemu je reč?

Radi se o jednom globalnom pokretu vraćanja prirodnom, izvornom načinu ishrane kakav je bio nekad, pre razvoja prehrambene industrije i masovnog uzgoja hrane. Osvešćujemo povezanost ishrane i zdravlja kao i štetnost industrijske rafinisane hrane, hemijskih aditiva i GMO namirnica. Radi se, dakle, o odbacivanju onih namirnica za koje danas sa sigurnošću možemo reći da su štetne za ljudsko zdravlje kao što su šećer, pšenično brašno, industrijska ulja i margarini te prerađevine koje ih sadrže. Nastojimo da biramo hranu u njenom prirodnom izvornom obliku, tj. biramo voće, povrće, meso, ribu, jaja, orašaste plodove, semenke i punomasne mlečne proizvode, te koliko je to moguće biramo hranu iz ekološkog ili barem domaćeg uzgoja kako bismo smanjili unos otrovnih pesticida, veštačkih đubriva, hormona i sličnih hemikalija koje se dodaju u konvencionalnom masovnom uzgoju i proizvodnji.

Da li je moguće takvu ishranu prilagoditi deci i bebama i koji je idealni izrast deteta za prelazak na Paleo?

Naravno da je moguće, ako činimo nešto dobro za svoje zdravlje imamo još više razloga da to isto činimo za zdravlje svoje dece koja su tek u razvoju i kojima je još potrebnija ishrana bogata hranljivim sastojcima. Idealno je već s uvođenjem čvrste hrane početi davati pravu hranu, a ne prerađevine. Deca mogu i treba da jedu isto što i mi odrasli s tim da ćemo im naravno hranu usitniti, tj. prilagoditi njihovom uzrastui.

Detetova dohrana započinje uvođenjem žitarica u ishranu. Nakon pirinčanih pahuljica, na meniju će se uskoro naći i žitarice koje u svom sastavu imaju gluten. Što je tako kontroverzno u glutenu i zašto sve češće na policama s hranom pronalazimo proizvode s natpisom „bez glutena“?

Preporuka da se dohrana počne sa žitaricama nije dobra. One su vrlo problematična grupa namirnica, nedovoljnog hranljivog sadržaja i prepune teško svarljivih sastojaka i antinutrijenata. Cela ta propaganda žitarica kao super zdrave hrane zapravo je vođena komercijalnim interesima, a ne brigom za ljudsko zdravlje. Danas imamo jako puno novih saznanja o štetnosti glutena. Osim što izaziva bolest celijakiju, smatra se da gluten izaziva ili okida preko 50 različitih bolesti od kojih su većina autoimunološke. Gluten je teško svarljivi protein iz pšenice (ali i nekih drugih žitarica), pa ga tako nalazimo u svim proizvodima od brašna žitarica. Razlog sve učestalijoj osetljivosti na gluten je genetska modifikacija pšenice, stavljanje dodatnog glutena u brašna i pekarske proizvode, prerano uvođenje glutena u ishranu i uopšte sve veća potrošnja brašna i pekarskih proizvoda.

Budući da su detetove potrebe ipak drugačije od naših, kojih i koliko žitarica ili hleba mu dnevno možemo ponuditi?

Naravno da možemo deci ponuditi hleb, ali teško da u prodavnicama i pekarama možemo kupiti zdrave vrste hleba. Vekovima su naši preci i tradicionalni narodi širom sveta znali da su žitarice problematična hrana i da se moraju pravilno pripremiti pre unošenja. To je podrazumevalo natapanje, klijanje i fermentaciju zrnevlja i brašna te pripremu hleba od kiselog testa. Ovi postupci neutralizuju teške sastojke u žitaricama i obogaćuju njihov hranljivi sadržaj. Jedini zdravi hleb od brašna žitarica koji mogu preporučiti je domaći, pripremljen kod kuće, od organskog brašna raži, pira, ječma (ne preporučujem pšenicu) pripremljenog postupkom kiselog kvasanja.

Mleko je osnova ishrane malog deteta, ali sve je više alergične dece koja ga ne podnose, a javljaju se i razne netolerancije na životinjska mleka. Kakvo je mleko dobro za našu decu?

Pravo domaće mleko krava i koza koje pasu je zdrava namirnica, međutim industrijski procesirano, pasterizovano, homogenizovano mleko krava iz masovnog uzgoja koje se tove žitaricama, sojom i tretiraju hormonima – nije dobro. Najkorisniji mlečni proizvodi su domaći jogurt, kiselo mleko ili kefir, jer je u procesu fermentacije mleko već predsvareno i obogaćeno korisnim sojevima mikroorganizama (laktobakterije i dr.) koji su neophodni za zdrava creva kao i za opšte dobro zdravlje i snažan imunitet.

Mlečne instant kašice i slatke pahuljice deci su omiljeni doručak ili večera. Isto kao što je hleb namazan džemom ili kremasti kolač idealan desert. Kakve im zdravije alternative možemo pripremiti?

Domaći hleb od kiselog testa sa debelim slojem maslaca, kajmakom ili punomasnom pavlakom, šoljica domaćeg jogurta ili kefira, jaja na sve načine, slanina… Ovo je hranljiv i bogat doručak od kog će dete pravilno rasti i razvijati se te izdržati dug dan u školi. Od kupovnih žitnih pahuljica koje su pune šećera, a siromašne hranljivim sastojcima dete će biti gladno već sat vremena nakon doručka i imaće problema s koncentracijom i učenjem u školi.

Kako bi trebalo da izgleda idealan dnevni meni jednog školarca, prema Paleo principima ishrane?

Doručak: jaja, slanina i po potrebi hleb od kiselog testa. Užina: malo orašastih plodova (badema, oraha, lešnika) i voće. Ručak: supa, meso ili riba, povrće, sve pripremljeno na prirodnim zdravim mastima (svinjska mast, maslinovo ulje, maslac), a ne na industrijskim uljima i margarinu. Poslepodnevna užina: jogurt ili kefir, domaći kolač pripremljen od zdravih sastojaka – jaja, maslaca, orašastih plodova, voća, meda… Večera: isto što i za ručak ili isto što i za doručak.

Budući da većina mališana voli slatke ukuse, kojim se zdravijim alternativama poslužiti pri zaslađivanju jela?

Decu ne treba previše navikavati na slatki ukus jer se u ranom uzrastu lako stvara zavisnost tj. preterana žudnja za šećerom i skrobom što dovodi do mnogih problema kasnije u životu. Ali svakako će domaći kolač pripremljen od pravih zdravih sastojaka biti bolji izbor od kupovnih slatkiša koji su nutritivno siromašni, a prepuni hemijskih aditiva. Za zaslađivanje se može koristiti med, biljka stevija i suvo voće.

U svojim tekstovima zastupate lekovitost kokosovog ulja, kao i ulja jetre bakalara. Koji bi se dodaci ishrani trebalo da se nađu na detetovom jelovniku i koliko često?

Ulje jetre bakalara bogato je vitaminima A i D te masnim kiselinama EPA i DHA (omega 3) koje ne dobijamo dovoljno iz hrane pa je ovo svakako koristan dodatak ishrani dece u razvoju, kao i trudnica (preporučujem fermentisano ulje jetre bakalara dobijeno tradicionalnim postupkom bez zagrevanja, kao što je Green Pasture). Kokosovo ulje je lekovito, jača imunitet i preporučljivo je za svakodnevnu konzumaciju kao dodatak jelima.

Topli kakao, griz na mleku, bela ječmena kafa ili kačamak s jogurtom, svevremena su i deci omiljena jela. Koliko je na Paleo ishani moguće sačuvati tradicionalan stil kuvanja bez preteranog prelaska na egzotične i nepoznate namirnice koje se danas žestoko promovišu kao zdrave i skupo naplaćuju?

Nema nikakve potrebe nabavljati egzotične skupe namirnice (osim možda kokosovog ulja, ali to nije obavezno). Sve što nam treba, naći ćemo u podneblju u kom živimo, hrana uzgojena lokalno i sezonski je najzdravija. Paleo stil upravo znači tradicionalno kuvanje, s možda nekih sitnim prepravkma, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i potreba. Kačamak s jogurtom ostaje kačamak s jogurtom, ako je jogurt domaći, onda još bolje. Topli kakao je odličan ako ga sami napravimo od pravog domaćeg mleka u koje dodamo pravi nezaslađeni kakao i neki prirodan zaslađivač. Umesto griza (koji je pšenica) možemo skuvati ovsenu kašicu. Ja svojoj deci u nju dodam po jedno žumance i kašičicu maslaca kako bi obrok bio hranjiviji. Šato (zavajon – slatkiš od mućenih jaja) je takođe omiljena dečja poslastica, samo ga ne treba (iz navike) pretrpavati šećerom, dovoljno je staviti malo šećera ili meda.