Ko je bila Karmen Miranda i zbog čega je poznata?
Pogledajte sve epizode ove serije
Karmen Miranda je pevačica. Rođena je 1909.
Maria do Carmo Miranda da Cunha GCIH, poznatija po umetničko imenu Carmen Miranda bila je portugalska pevačica sambe koja je nastupala 1940-ih i 1950-ih. Rođena je u Portugalu, ali su joj roditelji nedugo nakon toga emigrirali u Brazil.
Postala je poznata po promoviranju Brazila širom svijeta, a postala je broadwayska zvezda, najbolje plaćena zvezda Hollywooda i najbolje plaćena žena u SAD. Uglavnom je nastupala u filmskim mjuziklima, noseći šešir sastavljen od tropskog voća, koji je kasnije postao njen zaštitni znak.
Prva brazilska muzička zvezda koja je stekla svetsko priznanje; pevačica i glumica Carmen Miranda rođena je kao Maria do Carmo Miranda da Cunha 9. februara 1909 u Marco de Canavezes, Portugal, ali je od malih nogu podignuta u Rio de ženeiru, Brazil /Brazil/ gde se i zaljubila u lokalne zvukove. Nakon napuštanja škole, radila je u prodavnici gde joj je navika da peva na poslu privukla pažnju producenta sa lokalne radio stanice. Maltene preko noći, Miranda je postala jedna od atrakcija u klupskoj sceni Rija, a nakon potpisivanja ugovora sa RCA 1928. postala je zvezda sa masovnom popularnošću širom Brazila /Brazil/. Filmom je počela da se bavi sa A Voz do Carnaval 1933. Nastupajući u Casino da Urca u Riju 1939. Mirandu je primetio brodvejski impresario (agent posrednik) Lee Shubert koji ju je odmah odveo u Ameriku, gde je ubrzo debitovala na njegovom šou The Streets of Paris pre no što se uputila ka Holivudu naredne godine.
Karmen MirandaU godinama koje su usledile, Miranda je praktično postala otelotvorenje holivudske percepcije latino-američke kulture – od njene prve uloge kao zvezde Down Argentine Way pa nadalje, njen istrajni javni imidž ostao je onaj od jetke brazilske bombe, bivajući uvek odevena u neku vrstu voćne korpe-šešira sa kojim je pevala i plesala. Može se reći da je sama pomno radila na tom imidžu, koji danas važi za kemp ikonu, i od kojeg nije mogla da se odvoji tokom cele svoje filmske karijere. On je čak uticao na to da po povratku u Brazil /Brazil/ bude optužena da se suviše „amerikanizovala“, što je kasnije urodilo pesmom Disseram Que Eu Voltei Americanizada, odnosno u prevodu: „Kažu kako sam se vratila amerikanizovana“. Kako se kraj II svetskog rata bližio kraju, tržište laganih mjuzikla „limunadica“ na kojima se zasnivala njena karijera počelo je da se osipa, pa je 1953 poslednji put nastupila na filmu sa Dean Martinom i Jerry Lewisom u Scared Stiff.
Nepotresena posebno, Miranda se fokusirala u sve većoj meri na nastupe u noćnim klubovima, takođe postajući gost u televezijiskim šou programima. Uprkos svim stereotipima sa kojima se sretala tokom svoje karijere, njeni nastupi su predstavljali velike korake u popularizaciji brazilske muzike, istovremeno krčeći put rastućoj pažnji ka latino kulturi. Ipak, patila je od teške depresije tokom finalnih godina svoje karijere, vrativši se u Brazil poslednji put 1954. Igrajuči zahtevnu tačku za epizodu TV šoua The Jimmy Durante Show, 4 avgusta 1955, Miranda je doživela srčani udar i nakon povratka u svoj stan na Beverli hilsu, umrla je sledećeg jutra sa samo 46 godina. Njeni ostaci su preneti u Brazil /Brazil/, gde je nacija neko vreme tugovala njenu smrt. Kasnije je u njenu čast osnovan muzej u Riju, a iste godine je snimljen veoma dobar dokumentarni film Carmen Miranda: Bananas Is My Business.
Pred Karmen Mirandom svi su stajali opčinjeno, pred njenim kostimima, pokretima, osmehom. To je dama koja je plesala, pevala i glumila. Umetnica koja je pokazala svetu kako se igra samba. Žena koja je stigla do svetske slave koju nijedan brazilski umetnik nije imao do tada.
Bila je prinuđena da veoma rano počne da se osamostaljuje i zarađuje da bi pomogla svojoj porodici. Radila je u buticima, a ubrzo je otvorila prodavnicu šešira. Jedan od kupaca je sasvim slučajno čuo kako Karmen peva i upoznao je sa jednim od najznačajnijih kompozitora tog vremena Hoseom de Barosom. Već 1930. godine potpisuje ugovor sa jednom radio stanicom postajući tako prva pevačica u istoriji Brazila koja je imala ugovor u radijskoj industriji. Mnogo godina kasnije Hose de Baros izjavio je da njegova biografija može da se sastoji od samo nekoliko reči: „ Ja sam otkrio Karmen“.
Karijera Karmen Mirande se nije bazirala samo na pevanju. Ova multitalentovana žena je ubrzo počela da glumi u filmovima, a debitovala je u dokumentarcu „A Voz Do Carnaval“ (1933.). Mjuzikl „Alo Alo Carnaval“ je bio prekretnica u njenoj karijeri sa čuvenom scenom u kojoj Karmen nastupa zajedno sa svojom sestrom Aurora Mirandom, gde obe nose ogromne šešire i sjajne pantalone. U to vreme Karmen postaje poznata po svojim šarenim kostimima i pokretima koji su oduzimali dah. Sve što je ona napravila postalo bi senzacija.
Bilo je izvesno da Karmen može da napravi karijeru i van Brazila. Pozvana je da okuša sreću na drugom kontinentu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo je debitovala već 1939. godine u filmu „Ulice Pariza“. Iako je uloga bila mala (izgovorila je samo četiri reči), komentari su bili odlični. Uloge počinju da se nižu, te potpisuje ugovor sa 20th Century Fox. Njena slava je rasla brzo, pa je predstavljena Beloj kući i predsedniku Ruzveltu.
U predratnim godinama snimila je osam od ukupno 14 filmova. U američkim filmovima uvek je imala ulogu žene iz Latinske Amerike – ljubomorne, vrele krvi, sa jakim akcentom, što su od nje tražili producenti, iako je tečno govorila engleski. Karmen je postepeno osvojila i Holivud i Brodvej. Publika je kroz vrisak izgovarala njeno ime. Rodila se nova zvezda. Brazilu se redovno obraćala preko radija: „Aplauz koji čujem svako veče na Brodveju zvuči kao eho aplauza iz Brazila. Srećna sam što je naša muzika popularna i ovde“.
Karmen je radila sa najvećim tekstopiscima tog doba u Brazilu. Volela je tango, ali je otišla putem muzike za karnevale. Bila je kraljica sambe, ali i tu je unela sopstveni stil. Velikim talentom uspela je da brazilsku muziku pokaže svim krajevima sveta. Prevazišla je jezičku barijeru i postala svetki poznata i voljena umetnica. Njena karijera je bila spektakularna od samog početka. Neki od njenih savremenika su govorili da je zarađivala više i od čuvene Grete Garbo.
Karmen Miranda nije pratila trendove, ona ih je postavljala. Nosila je turbane ukrašene tropskim voćem i platforme visoke 20 centimetara, što joj je pomagalo da izgleda malo više (bila je visoka 152 cm). Sama je pravila kostime, koji su bili teški, nesvakidašnji i pomogli joj da bude autentična i svuda prepoznatljiva.Njena odeća govorila je mnogo o brazilskom identitetu: šarenom, fascinantnom, koji je prevazilazio dotadašnje standarde. Kostimi su dokaz da je bila skoro sto godina ispred vremena. Cipele na platformu za koje se može reći da ih je ona patentirala danas su veliki hit.
Popularnost u SAD je nastavila da raste, ali je u Brazilu počela da slabi. U svoju domovinu se vratila 1940. godine, ali odmah po dolasku počele su i kritike na njen račun. U medijima se stvarala slika da je Karmen previše „amerikanizovana“, te da je stvarala lošu sliku o Brazilu. Bila je duboko povređena, ali je na kritike odgovarala snimanjem pesama na portugalskom. U Brazil se nije vraćala narednih 14 godina.
Većina filmova koje je snimila su izgubljeni. Radila je sa najznačajnijim brazilskim i američkim glumcima kao što su Oskarito i Džeri Luis. Zahvaljujući njoj holivudski producenti su pronašli nov način za pravljenje mjuzikla.
Posle Drugog svetskog rata i ukus Amerikanaca je počeo da se menja. Karmen nije dobijala uloge kakve je do tada imala, a to se publici nije dopalo. Međutim, njena muzička karijera je i dalje bila u usponu. Poslednji film snimila je 1953. godine („Scared Stiff“).
Privatni život tada su joj obeležili zdravstveni problemi. Radila je previše, zarađivala mnogo, ali nije vodila računa o sebi. Koristila je pilule, išla na plastične operacije, sebi nikada nije davala oduška. Umrla je 1955. godine u svom domu na Beverli Hilsu u 46. godini. Imala je kratak, ali intezivan život i mnogi su proučavali njenu biografiju pokušavajući da objasne fenomen kakav je ona bila.
„Karmen je jedan od najznačajnijih umetnika u našoj istoriji, ali ovo je očigledno zaboravljeno zbog predrasuda koje su govorile kako je jedna siromašna devojčica postala slavna zahvaljujući sambi. Ali svako ko bude pokušao da sazna ko je napravio najveće hitove zlatnog doba (30-ih godina) biće iznenađen kad uvidi da je to uradila upravo Karmen“, istakla je Helena Solberg koja je 1995. godine snimila dokumentarac o životu Karmen Mirande „Banana is my business“.
Teško je Karmen upređivati sa bilo kim. Njen pandan bi danas možda bila Madona, koja je čak i priznala da joj je Miranda jedan od uzora. Po ovoj Brazilki se naziva jedna ulica u Holivudu, u Brazilu postoje poštanske marke sa njenim likom, a u Rio de Žaneiru i Portugalu muzeji u njenu čast. Njen lik je iskarikiran u serijama i crtanim filmovima kao što su Tom i Džeri, Patak Dača, Moderna porodica.
Da je karijeru svela samo na nastupe u Brazlu, njen uspeh ne bi bio toliki. Ona je jedina Brazilka koja je kao i Pele postala poznata širom sveta. Amerikanci su je voleli. Oni su i sačuvali sve što je snimila i nosila. Sačuvali su sećanje na nju. Crvene usne, osmeh i šeširi voljeni su i kopirani svuda. Bila je dama koja je pokazala nešto novo, nesvakidašnje i tako oduševila svet.