Beograd – Jedna firma je postavila na stambenoj zgradi u naselju Altina fotonaponske panele ukupne snage od 20 kilovata, koji proizvode električnu energiju i zagrevaju sanitarnu vodu.

Firma „Telefon inženjering“ postavila je na stambenoj zgradi u naselju Altina fotonaponske panele ukupne snage od 20 kilovata, koji proizvode električnu energiju i zagrevaju sanitarnu vodu.

Ukupni trošak grejanja te zgrade od 300 kvadratnih metara je oko 300 evra godišnje, dok bi troškovi grejanja preko Beogradskih elektrana iznosio blizu 3.600 evra.

Investicija u izgradnju solarne elektrane je oko 30.000 evra, godišnja dobit je oko 7.000 evra, što znači da je očekivani povrat investicije četiri do pet godina, rekao je Tanjugu drektor „Telefon inženjeringa“ Nikola Šakan.

Na krovu objekta nalaze se fotonaponski paneli, koji proizvode električnu energiju, a na terasi su hibridni paneli, koji proizvode toplotnu i električnu energiju, objasnio je Šakan.

„Kompletno proizvedena električna energija od solarnih panela se prodaje Elektroprivredi Srbije i meri se iz minuta u minut preko posebnog brojila, tako da svaki mesec imamo podatak koliko smo proizveli“, objasnio je Šakan i napomenuo da u letnjem periodu ovakva solarna elektrana, može da proizvede više od 100 kilovat časova struje dnevno.

Pored solarnih panela, na objektu je instalirana i toplotna pumpa, koja greje i hladi prostorije i tu se ostvaruju ogromne uštede, kazao je sagovornik Tanjuga i naveo da je izlazna snaga toplotne pumpe 16 kilovat časova toplotne energije, a ulazna snaga toplotne pumpe, odnosno, potrošnja je 3,1 kilovat časova struje na sat i uz to treba dodati potrošnju potapajuće pumpe za transport geotermalne vode iz zemlje koja troši 550 vati na sat.

„Dakle, praktično 12 kilovata toplotne energije dobijamo gratis iz zemlje i na taj način, ostvarujemo ogromne uštede“, objasnio je Šakan i precizirao da grejanje ovakvog objekta, koji je površine 300 kvadratnih metara košta godišnje od 250 do 300 evra.

Poređenja radi, ako bi se taj objekat od 300 kvadratnih metara grejao daljinski preko Beogradskih elektrana, grejanje bi koštalo jedan evro po kvadratnom metru mesečno ili 300 evra mesečno, odnosno, oko 3.600 evra godišnje, rekao je Šakan.

„Mi plaćamo ne 3.600 evra, nego 250 do 300 evra godišnje, znači ostvarujemo 10 puta manju cenu, a pored toga imamo i hlađenje objekta za istu cenu“, naglasio je Šakan.

On je objasnio da je u kući primenjeno više obnovljivih izvora za dobijanje toplotne i električne energije, a u planu je da se ugrade dodatni uređaji koji bi koristili takođe obnovljive izvore energije.

„Na ovom objektu sada imamo veću proizvodnju, nego što je potrošnja, odnosno u ekonomskom smislu ovakav objekat zarađuje na proizvodnji električne i toplotne energije. Dakle zarada je negde na godišnjem nivou oko 7.000 evra“, precizirao je Šakan.

Odgovarajući na pitanje da li je država Srbija ispunila obećanja u smislu davanja subvencija i dozvola za korišćenje obnovljivih izvora energije, Šakan je podsetio da je država donela uredbu kojom se subvencioniše ukupno 500 megavata instalisane snage vetrogeneratora i 10 megavata instalisane snage solarnih elektrana.

„Od 10 megavata solarnih elektrana, samo dva megavata su male solarne elektrane, znači osam megavata su velike solarne elektrane. Dakle, ukupno imamo 508 megavata velikih sistema, koje će mahom graditi strani inevstitori kroz podizanje vetrenjača za proizvodnju struje, a svaki građanin ove zemlje će sutra plaćati subvenciju za obnovljive izvore energije, preko računa za potrošenu struju“, objasnio je Šakan i napomenuo da će taj novac, praktično, izlaziti iz Srbije.

Šakan je rekao da je predlagao drugi koncept sa Ministarstvom energetike, da se više subvencionišu male solarne elektrane.

„Recimo da je Ministarstvo energetike odlučilo da umesto 500 megavata vetrogeneratora subvencioniše male solarne elektrane do recimo 10 kilovata snage i tada bi smo imali oko 50.000 malih solarnih elektrana u Srbiji“, kazao je on.

To bi donelo zaposlenje za najmanje 25.000 ljudi, s obzirom da je za ugradnju solarne elektrane potrebno da to uradi ovlašćena firma.

Pošto jedna solarna elektrana od 10 kilovata zarađuje godišnje 3.000 do 3,500 evra, u Srbiji bi smo imali rešenu egzistenciju za oko 250.000 ljudi, objasnio je direktor „Telefon inženjeringa“.

Ugradnja velikog vetrogeneratora od jednog megavata snage traje pet do 10 dana i to sve odrade strane firme, a domaće firme obavljaju građevinske radove i kasnije nema nikakvog novog zapošljavanja i ako zanemarimo ekološku korist, od toga Srbija nema velikog ekonomskog interesa, kazao je Šakan.

„Nadam se da će u budućnosti Ministarstvo energetike i država, imati razumevanja i da će subvencionisati male solarne elektrane recimo do 30 kilovata na krovovima objekta, gde će obični građani moći da urade takve sisteme“, kazao je Šakan.

Kako sada stvari stoje, Šakan kaže da je njemu kao biznismenu teško da objasni klijentima, da ne može da instalira solarnu elektranu, jer još uvek nije donesena nova uredba.

„Postoji jedno logično pitanje: zašto plaćamo naknadu za obnovljive izvore energije, ako ne možemo da postavimo solarnu elektranu?“, zapitao je Šakan.